Translate

субота, 14. септембар 2013.

MRENA :)

Mrena (Barbus barbus ) je košljoriba, savitljivih peraja (mekoperka) koja ima četiri izraštaja u obliku brkova oko usta. Pripada porodici šarana Cyprinidae. U vreme polaganja, ikra ove ribe je otrovna.

  • Lokalni nazivi: mrena
  • Maks. dužina: 1m
  • Maks. težina: 9 kg
  • Vreme mresta: od maja do juna

Opis i građa:

Mrena ima telo vretenastog oblika sa naglašenim i jakim perajima. Leđa su joj sivomaslinasta, a prema stomaku je srebrnasta prekrivena gustom sitnom krljušti. Usta su joj mesnata i žilava ukrašena sa dva para malih brkova. Raste do težine od 10 kilograma mada se takvi primerci nisu videli već duže vreme. Najčešće se viđaju primerci od 500 grama do jednog kilograma, a primerci od 5 kilograma se smatraju kapitalnim ulovima. Životni vek mrene je 9 godina.

Navike, stanište, rasprostranjenost:


Mrena naseljava sve vode centralne i zapadne Evrope, uključujući basen Dunava. Najradije se nalazi u glavnom toku reke, tamo gde je dno od kamena. Tipično naseljava više i srednje tokove reka. Aktivna je pretežno noću, ali se hrani i danju nakon oluja, kada kupi male životinje koje su upale u vodu.



Mrena se najviše zadržava u srednjem toku reke, na peskovitom i šljunkovitom dnu. Zimi se okupljaju u jata i miruju na dnu u dubljim i mirnijim delovima reke. Leti ih nalazimo u bržim i plićim delovima reke na prelivima u samim brzacima i na mestima gde po dnu ima krupnijeg kamenja i manjih stena koje omogućavaju brže strujanje vode.
 
Mrena se kreće u jatima, koja sačinjavaju ribe razčicitih veličina. Hrane se tako što pretražuju dno i okreću kamenje sa dna, kako bi ispod njih pronašli hranu. Kada voda počne da se hladi, mrene, kao i šaran, prelaze u fazu mirovanja i povlače se ka najdubljim delovima toka.

Razmnožavanje :



Mrena se mresti kao i klen, od kraja aprila do kraja juna i u to vreme ona slabije uzima ponuđenu hranu jer se hrani larvama koje joj donosi voda ili ih sama traži ispod kamenja. Izleže 3000 do 8000 jajašaca krupne narandžaste ikre, koja se razviju u 14 dana. Mleč mužjaka je crvenkasta. Polno je zrela sa 4 godine kad je duga 30–40 cm. Za razvoj ikre potrebna je temperatura 10-12°C. Mlađ se izvali za dve nedelje, brzo raste i za 4 meseca dostigne veličinu krupnije krkuše. Ikra mrene je otrovna i izaziva kolerične napade (povraćanje, proliv), pa ih ne treba jesti. Poznati ihtiolog Blih,


 ipak, potpuno negira otrovnost te ikre.
 


 
PECANJE MRENE:
 
Lov mrene na plovak se ne razlikuje mnogo od lova ostale ribe na plovak, osim što se mamac vodi po dnu da skakuće ili tik iznad samog dna. Prilikom vođenja plovka najlon treba da je stalno zategnut kako bi lakše kontrirali i usmeravali plovak. Dok vodimo plovak treba povlačiti nazad kako bi se mamac dizao i skakutao po dnu što mrenu može primamiti smešom od nakvašenog bajatog hleba, sa crvićima, glistama i kukuruzom. Za ovaj način pecanja, štap treba da je tanak i osetljiv i ne kraći od 3 metra. Pošto se govori o izuzetnom lovcu mreni, najlon može biti debljine do 0,30mm, a udice kovanice od broja 6 do broja 10.
Prilikom pecanja na dubinku pribor treba da je jači i teži. Na kraju najlona stavlja se veće olovo kako voda ne bi mogla da ga pomeri. Na 25-30cm postavlja se jedna udica, a na 15-20cm od nje i druga. Od štapova najbolji su dvodelni, a najlon debljine do 0,40mm, jer se često umesto mrene zakači i poneki som. Udice bi trebalo da su veće i jednokrake ali mogu i manje trokrake. Od mamaca za dubinku nezamenljivi su rovac i glista. Ako je na udici rovac najbolje je špricom i iglom u njega ubrizgati jod, kojeg rovac u vodi ispušta i privlači mrenu i druge ribe: (klena, soma).
Lov mrene na varalicu je posebno zadovoljstvo.Varalicu ne vodimo na klasičan način već moramo da je plasiramo po samom dnu. To ćemo postići pomoću klizećeg olova. Klizeće olovo stavljamo na osnovni najlon. Iza njega vezujemo vrtilicu, a iza toga na 25-35cm varalicu. Prilikom zabacivanja, varalicu zabacujemo poprečno u odnosu na vodeni tok. Uz stalno zategnut najlon puštamo da je nosi vodena struja. Kada varalica dospe nizvodno od nas, držimo je u mestu i po nekoliko sekundi, a zatim vrhom štapa povlačimo ka sebi. Povlačenje treba da je sporo. Od varalica najefikasniji su vobleri od 2-5 cm. Nisu loše ni male cikade i kašikare dok su se leptiri pokazali najlošije. Za lov varalicom štap treba da je dug, osetljiv i lagan a najlon debljine do 0,25mm.
Za ovaj ribolov treba da na dubinku montiramo okruglo olovo i karabinjerom pričvrstimo udičnjak da ne bi dolazilo do usukavanja najlona. Pri pecanju postupak je sledeći: zabacite sistem uzvodno i kad olovo zastane laganim zatezanjem najlona pokrenite sistem sve dok ga vodena struja ne odnese skroz nizvodno. Tako ponavljati više puta sve dok se na pretraži ceo teren. Pošto se štap svo vreme drži u ruci i prati kretanje najlona lako se uočava zatezanja kad riba zagrize i tada se kontrira.
Za lov na zastavicu potreban je nešto duži lagani štap stim da se mašinica montira na sam kraj štapa. Na kraju najlona veže se malo okruglo olovo težine od 1,5-4 grama, što zavisi od brzine i dubine vode. Na 10-30 cm od olova vežu se dve udice a iznad udica veže se zastavica, odnosno komadić drečavo obojenog vunenog konca. Zastavica ima funkciju da pokazuje smer i dubinu kretanja mamca. Sistem se vodi kao i kod kotrljanja. Mrena je izuzetan borac na udici zbog čega je ribolovci i vole. Uhvaćena na udici očajnički se trudi da se oslobodi koristeći svu svoju snagu, bodući glavom po dnu uz energične trzaje. Kad se zakači teško se otkačinje, jer su joj usta mesnata. Meso joj je ukusno i veoma je rado viđena riba na trpezi.

петак, 14. јун 2013.

Moja omiljena riba :)                                  





 
 
 

moje slike

 










samo što je uređena :)



 

четвртак, 30. мај 2013.

Ovde možete naći sve o slatkovodnim vrstama riba :)
KLIKNI OVDE
Ovde možete naći šta god poželite :)
Klikni ovde

Pecanje na moru

Sportski ribolov na moru

Na moru se takođe može loviti riba iz zabave. Ovisno o vrsti ribe koju lovimo,koristimo opremu za sportski ribolov ali i mamce. Posebno je uzbuđenje što zbog različitosti vrsta nikad ne znamo koju ćemo ribu uhvatiti sve dok je ne izvučemo na obalu.
Na moru se lovi štapom za ribolov:



  • iz čamca,
  • sa obale i
  • podvodno puškom za sportski ribolov i ronjenjem na dah.


Ronjenje s bocama kiseonika i lov puškom je najstrože zabranjeno u celom svetu. I ovde je pravilo kad dođete na neko ribolovno područje da se raspitate za lokalno ribolovno udruženje,te nabavite dozvole i raspitajte se o tome gde se sme loviti, koja riba,sme li se i koliko ulovljene ribe poneti. Obično se na moru sva riba ulovljena štapom može poneti ali ipak to proverite.

среда, 29. мај 2013.

Pecanje na jezeru

Sportski ribolov na jezeru

U pravilu na jezerima je zabranjen komercijalni ribolov ali je dozvoljen sportski ribolov ukoliko nije određena zabrana.
 Na jezerima lovimo štapom za ribolov, retko, tamo gde je dozvoljeno, ronjenjem na dah i podvodnom
puškom za sportski ribolov.

Love se slatkovodne ribe:

• Amur
• Babuška
• Drlja
• Klen
• Kalifornijska pastrva
• Jezerska pastrva
• Potočna pastrva
• Podbila
• Som
• Šaran

Koji mamci se koriste:

• Keder (mala živa ribica)
• Crvi
• Gliste

Ribolov umetničkom mušicom na jezeru

Na jezeru isto možemo loviti umetnim mušicama. Koristimo suve mušice, mokre mušice i nimfe. Vrstu mušice za ribolov biramo ovisno o vremenu, godišnjem dobu, dobu dana te kukcima koji se u to vreme roje na vodom ili žive u vodi. Najpouzdaniji način je da se uhvati par vrsta kukaca i po ponašanju ribe (znakovima na ili u vodi) ocenimo koju vrstu kukaca riba jede u to vreme. Nakon toga izvajamo potencijalne kukce iz asortimana ulovljenih i biramo mušice prema njima. Važno je izabrati boju, veličinu i oblik kukca kojeg imitiramo. Ovisno o vrsti mušice koju koristimo razlikujemo i način ribolova. Zbog velike udaljenosti i velike površine jezera obično se koristi ribolov štapom za sportski ribolov na mušice i vodenom kuglom koja se koristi kao plovak i kao otežanje da možemo izvesti dovoljno dalek zabačaj.